Белина и светлост каолина

Белина је један од главних параметара за технолошке перформансе каолина, а каолин високе чистоће је бели. Белина каолина се дели на природну белину и калцинисану белину. За керамичке сировине важнија је белина после калцинације, а што је већа калцинисана белина, то је бољи квалитет. Керамички процес предвиђа да је сушење на 105 степени стандард за оцењивање природне белине, а калцинисање на 1300 степени стандард за оцењивање калцинисане белине. Белина се може мерити помоћу мерача белине. Мерач белине је уређај који мери рефлективност светлости на таласној дужини од 3800-7000 А (тј. 1 ангстрем=0.1 нанометар). У мерачу белине, рефлексија узорка за испитивање се упоређује са оном стандардног узорка (као што је БаСО4, МгО, итд.), што доводи до вредности белине (као што је белина од 90, што је еквивалентно 90% од рефлексија стандардног узорка).

Осветљеност је својство процеса слично белини, еквивалентно 4570 А; Белина под (ангстром) светлосним зрачењем таласне дужине.

Боја каолина је углавном повезана са металним оксидима или органском материјом коју садржи. Генерално садржи Фе2О3, изгледа ружичастоцрвено и браон жуто; Садржи Фе2+, изгледа светлоплаво и светло зелено; Садржи МнО2, изгледа светло браон боје; Ако садржи органску материју, појављује се у светло жутој, сивој, плавој, црној и другим бојама. Ове нечистоће постоје, смањујући природну белину каолина. Међу њима, минерали гвожђа и титанијума такође могу утицати на калцинисану белину, изазивајући флеке у боји или отапање ожиљака на порцелану.